Владимир Кецмановић рођен је у Сарајеву 1972. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности.
Објавио је романе „Последња шанса“ (1999), „Садржај шупљине“ (2001), „Феликс“ (2007), „Топ је био врео“ (2008), „Сибир“ (2011) и збирку приповедака „Зидови који се руше“ (2012). Са историчаром Предрагом Марковићем написао је књигу „Тито, поговор“ (2012).
Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда „Иво Андрић”, „Бранко Ћопић“ и „Меша Селимовић“.
Кецмановићева проза преведена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик.
Превод романа „Топ је био врео“ („The canon was Red Hot“) номинован је за награду „Dablin impac“ која се у Даблину додељује за најбољи роман на енглеском језику.
По том роману снимљен је и истоимени филм.
Владимир Кецмановић је стални колумниста листа Политика. Повремено пише за више медија у земљи и у окружењу.
Члан је књижевне групе П70 (Проза на путу) и Српског књижевног друштва.
Живи и ради у Београду.
Објавио је романе „Последња шанса“ (1999), „Садржај шупљине“ (2001), „Феликс“ (2007), „Топ је био врео“ (2008), „Сибир“ (2011) и збирку приповедака „Зидови који се руше“ (2012). Са историчаром Предрагом Марковићем написао је књигу „Тито, поговор“ (2012).
Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда „Иво Андрић”, „Бранко Ћопић“ и „Меша Селимовић“.
Кецмановићева проза преведена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик.
Превод романа „Топ је био врео“ („The canon was Red Hot“) номинован је за награду „Dablin impac“ која се у Даблину додељује за најбољи роман на енглеском језику.
По том роману снимљен је и истоимени филм.
Владимир Кецмановић је стални колумниста листа Политика. Повремено пише за више медија у земљи и у окружењу.
Члан је књижевне групе П70 (Проза на путу) и Српског књижевног друштва.
Живи и ради у Београду.
Наслови Владимира Кецмановића у нашој књижари: