Станоје Станојевић (1874 - 1937)
Станоје Станојевић (1874 - 1937) је рођен 24. августа 1874. године у Новом Саду, био je српски историчар, први српски енциклопедиста, члан Српске краљевске академије и редовни професор Београдског универзитета.
У Новом Саду се Станоје школовао до велике матуре 1892. године. Студирао је у Бечу, а међу професорима су му били чувени научници Ватрослав Јагић и Константин Јиречек. Као 20-годишњи студент својим радом „Прилошци библиографији србуља“ привукао је пажњу професора Јиречека, тада најбољег познаваоца средњовековне историје Јужних Словена. Докторирао је 1896. одбраном тезе „Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle“ (Биографија Стефана Лазаревића од Константина Филозофа као историјски извор), коју је В. Јагић уврстио у свој Архив за словенску филологију. По успешно завршеним студијама у Бечу, усавршавао се у Немачкој, Русији и Турској. Код Фјодора Успенског и Карла Крумбахера је обогатио знање из византологије, која остаје његова велика љубав цели живот, нарочито византијско-српски односи. Током 1898. и 1899. ради у Руском археолошком институту у Цариграду где је био и професор у српској гимназији.
Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату, држао је предавања у Паризу на Сорбони и у Лондону.На Париској мировној конференцији учествује као члан Историјско - етнографске секције.
У Новом Саду се Станоје школовао до велике матуре 1892. године. Студирао је у Бечу, а међу професорима су му били чувени научници Ватрослав Јагић и Константин Јиречек. Као 20-годишњи студент својим радом „Прилошци библиографији србуља“ привукао је пажњу професора Јиречека, тада најбољег познаваоца средњовековне историје Јужних Словена. Докторирао је 1896. одбраном тезе „Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle“ (Биографија Стефана Лазаревића од Константина Филозофа као историјски извор), коју је В. Јагић уврстио у свој Архив за словенску филологију. По успешно завршеним студијама у Бечу, усавршавао се у Немачкој, Русији и Турској. Код Фјодора Успенског и Карла Крумбахера је обогатио знање из византологије, која остаје његова велика љубав цели живот, нарочито византијско-српски односи. Током 1898. и 1899. ради у Руском археолошком институту у Цариграду где је био и професор у српској гимназији.
Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату, држао је предавања у Паризу на Сорбони и у Лондону.На Париској мировној конференцији учествује као члан Историјско - етнографске секције.
Наслови Станоја Станојевића у нашој књижари: